zanemareno dete

Zanemareno dete grabi za ljubavlju i pohvalama

Dosta mi te je više! Dok si pod mojim krovom biće onako kako ja kažem! Od tebe i onako neće biti ništa! Kad sam te i rodila! Čim napuniš osamnaest snalazi se sam!

Ovo su neki od primera koji ljuti roditelji upućuju svome detetu u trenucima grdnje. Roditelji koji su često pozivani u školu na razgovor zbog detetovog neprikladnog ponašanja sem ljutnje i sramote koju osećaju nisu ni svesni da problem može biti daleko dublji i da su oni u velikoj meri krivi za to.

Prepoznajte zanemareno dete

Vaspitno zanemareno dete ili sindrom zanemarenog deteta se upravo prepoznaje u njegovom ponašanju u školi, prema drugarima i nastavnicima.

Dete ima loše ocene ali ga to mnogo ne brine, škola mu je nebitna, često i najlakše zadatke rešava nepravilno. Svakodnevno dobija kritike. Naviknut na njih ipak ih teško podnosi. Svaka kritika za njega je dokaz da se razlikuje od drugih i da ga niko ne voli. Tada često iz revolta baca stolicu, vređa nastavnika, izlazi iz razreda. Roditelji za njega govore da je verovatno glup i da za njega nije škola. Nastavnici tvrde upravo drukčije, kažu da je dete pametno ali lenjo i da mu treba podsticaj. Dete se sve vreme trudi da ga prihvate kao svog prijatelja. Grabi za pohvalama i pažnjom samo što uvek pronađe neprikladan način da ih dobije.

Pored svih redovnih kritika koje zanemareno dete dobija i pretnji da treba da promeni svoje loše ponašanje niko mu nije ni rekao kako bi trebalo da se ponaša na ispravan način.

Zanemareno dete isto traži ljubav i sigurnost

srećno detePravi pedagog koji prepozna sindrom ovakvog ponašanja deteta, pružiće mu priliku da se iskaže i sam shvati šta je ispravno a šta ne. Biće pohvaljen i počeće da oseća sopstvene vrednosti. Ali osnovno vaspitanje, toplinu i ljubav mora dobiti od roditelja.

Zanemareno dete ima veoma loše mišljenje o sebi jer ga roditelji ne pohvaljuju kao osobu i kao ličnost. Retko ili nikad nije imao priliku da čuje kako je divan, sposoban, pametan i da ga vole.

Roditelji koji ne pomognu detetu da razvije osećanje da je u porodici prihvaćeno i voljeno kasnije će imati mnogo prepreka ka samostalnom životu. Oni moraju kvalitetno provesti vreme sa svojim detetom.

Danas su roditelji veoma zauzeti i imaju sve manje vremena za decu. Ako u nekom kraćem periodu uopšte nemamo vremena za svoje dete to ne znači odmah da je dete zanemareno.

Međutim, ako tako nastavimo da živimo duži vremenski period onda moramo obratiti pažnju na kvalitet provedenog vremena sa detetom.

To znači da je bitnije kako se bavimo detetom dok provodimo vreme sa njim nego koliko vremena.

Vaspitanje nije samo kažnjavanje

vaspitanje“Dete se na vaspitava samo. Vaspitavamo ga mi roditelji. Vaspitavanje je aktivan proces. Bez sumnje mu je potrebno pokazivati da ga volimo – samo će tako i samo voleti sebe.

Pohvalimo detetove dobre strane, njegove vrline, recimo mu svakog dana da ga volimo.

Dete se oseća bezbedno samo ako zna šta se od njega očekuje, šta sme i šta ne sme. Time što od deteta tražimo da ispuni naše jasne zahteve, stvaramo preduslove za to da u budućnosti samo sebi postavlja ciljeve. Čujmo šta nam govori. Recimo mu šta radi ispravno i dobro – pohvalimo ga i nagradimo.”

(Citat iz knjige “Mala knjiga za velike roditelje”)

Psihopolis institute” – Novi Sad.

Komentari