Rakija kroz istoriju na našim prostorima

Rakija u našoj zemlji ima dugu tradiciju proizvodnje tj. pečenja. Iako nije izvorno naša kreacija, rakija je kao proizvod duboko ukorenjena u našu tradiciju. Na prostore Balkana stiže sa dolaskom Turaka. Reč “rakija” potiče od turske reči “raka” koja u slobodnom prevodu znači “znoj” tj. proizvod dobijen zagrevanjem, isparavanjem i kondenzacijom kap po kap.

Prva rakija nije bila šljivovicamedovina

Uvaženo je mišljenje da su se prve rakije na našim prostorima pravile od šljiva. To nije tačno ako uzmemo u obzir da su slovenski narodi prvo počeli proizvodnju vina. Prva vina su se pravila od meda, poznata “medovina”a kasnije i od grožđa. Usled male količine alkohola koja su rana vina sadržala, često je dolazilo do njihovog kvarenja odnosno ukiseljavanja. Upravo takva vina su korišćena za destilaciju od kojih se dobijao proizvod velike alkoholne jačine sa sortnim osobenostima meda i grožđa. Kasnije se uvodi i šljiva u proizvodnju.

Zakoni kroz vremena

Dvadesetih godina xx veka u Americi je uvedena prohibicija u vreme velike ekonomske krize koja suštinski utiče na proizvodnju rakije u celom svetu. Manje je poznato da su i na našim prostorima tih vremena doneti zakoni koji su u znatnoj meri ograničavali proizvodnju. Zabranjivalo se korišćenje žitarica koje se mogu koristiti za pravljenje alkoholnih pića. Čuvena “Banatska lebara” je tako postepeno zaboravljena. Recepti koji su se prenosili generacijski sa kolena na koleno doživljavali su devijacije a time i gubitak kvaliteta i prepoznatljivog ukusa rakije.

šljivovicaU Banatu u periodu posle drugog svetskog rata, vlast usled naučnog i tehnološkog razvoja dolazi do saznanja da su stare i autohtone sorte vinove loze biološki sa većim količinama pektina i time u fermentaciji daju veće količine metil alkohola. Uvode porez po čokotu starih sorti i time iniciraju obnavljanje starih vinograda novim i kvalitetnijim sortama. Međutim, bez obzira na plemenit razlog vlast se suočava sa masovnim otporom proizvođača i uništavanja sopstvenih vinograda. Paralelno sa krčenjem vinograda počinje sporadično pojavljivanje voćnjaka. Kako rakija nije bila predmet zakoniskih normativa, ubrzo počinje proizvodnja u kućnoj radinosti. Koriste se slični recepti za pravljnje burbona i lebara. Oni proizvođači koji su sačuvali originalne recepte nastavljaju proizvodnju rakije dobrog kvaliteta. Ali dolazi do pojave prvih plagijata i izuzetno nekvalitetne rakije. Bolja situacija je bila u centralnoj Srbiji u odnosu na Vojvodinu jer je tamo bila veća proizvodnja voća, naročito šljiva.

Plagijati rakije – “šećeruše”

Devedesetih godina u vreme sankcija i krize dolazi do pojave jeftinih sirovina koji se koriste u proizvodnji u cilju lake zarade. Na prvom mestu šećer za koji je važilo mišljenje da dodat u razmeri 5% u kominu poboljšava kvalitet rakije. Ubrzo dolazi do sunovrata industrije i potpuno prestaje proizvodnja kvalitetne rakije i na tržištu ostaju isključivo plagijati i čuvene “šećeruše”.

Kako prepoznati dobru rakijurakija

Posle dvehiljadite godine, pojavom mladih proizvođača, rakiji se vraća stari kvalitet i neki domaći proizvođači postaju poznati širom zemlje izvozeći znatne količine širom Evrope.

Jedan proizvođač koji se nalazi u našem gradu, inače balkanski šampion kvaliteta za rakiju iz rafa “Bg rabel i Belobog” dao nam je odgovor kako prepoznati dobru rakiju.

Loša rakija ima kiselkasti ukus, mutna je i neprepoznatljivog je ukusa i mirisa. Postoje rakije plagijati koje upravo imaju jak miris voća. Jasno je da ne može jače mirisati na voće od samog voća.

Ako ostavite malo rakije u časi da prenoći, kod prave rakije alkohol će ispariti a miris voća će se zadržati. Jasan pokazatelj da imate pravi proizvod u ruci. Kod plagijat rakije ispariće alkohol i ostaje potpuno neprepoznatljivi miris “nečega”.

Komentari