Dete-od-prevelike-zastite-do-velike-stete

Dete – od prevelike zaštite do velike štete

Pazi kad budeš išla da te neko ne kidnapuje! Nikad ne veruj ljudima, razočaraće te! Pazi da te ne isprebijaju tamo! Ako pušiš, kupi svoje cigarete. Nemoj da ti nešto podmeste! Mogu da ti sipaju drogu u sok!

Da li ste nekada svom detetu uputili bar neku od ovih rečenica? Većina vas verovatno jeste zbog ogromne brige za njegovu bezbednost.

Neke aktivnosti dete mora da radi samo!dete

Ovo su samo neki od primera preterane zabrinutosti roditelja. Greške koje roditelji prave preterano štiteći svoje dete, neosporno iz najboljih namera, čine mu u stvari veliku štetu. Ne verujući u sposobnosti svoga deteta, oni često ispunjavaju sve dečije obaveze umesto njih. U ranom školskom uzrastu roditelji

pakuju školsku torbu – da dete nešto ne zaboravi. Umesto toga, pustite ga da zaboravi i na taj način shvati da mora sam da brine o svojim stvarima i planira svoje obaveze. Jedino će tako zaključiti da ako sam ne spakuje potrebne knjige, niko to neće učiniti umesto njega. Za ono što bude zaboravio, sam će biti odgovoran.

Roditelj servira svom detetu redom sve obroke iz razloga što je nož oštar pa može da se poseče.

Pustite ga da nekad sam uzme iz frižidera šta hoće, neka spremi sebi večeru i neka skloni za sobom kada završi.

Još jedan odličan primer prevelike zaštite roditelja je kad zajedno šetajući se, naiđete na komšiju koji usput pita nešto vaše dete. Tada umesto njega, koji ćuti, mama ili tata počinju da odgovaraju.

Sindrom prezaštićenog deteta

U svim ovim primerima roditelji misleći da mu pomažu, u stvari sve vreme potcenjuju svoje dete, sprečavajući ga da otkrije za šta je sve sposobno. Pomišljajući uvek na najgori scenario, svoj strah prenose na dete i tako ga koče u napretku i sticanju iskustava. Njegov put ka samostalnosti potpuno je blokiran.

Dete u potpunosti navikava na ovakvo ponašanje roditelja, usvaja ga i oslanja se na njega. Kasnije, kada malo odraste, i treba uveče da izlazi, roditelji će od njega zahtevati da ostane kod kuće, u njihovom bezbednom skloništu. Iako sve ove greške proističu iz najboljih namera i velike ljubavi, roditelji ih se moraju osloboditi da bi im se dete razvijalo emocionalno zdravo.

Činite najbolje!

samostalno dete“Naš zadatak nije da se brinemo za dete, već da ga naučimo da se ono brine o sebi. Tokom detetovog odrastanja nemoguće je isključiti sve rizike. Ono mora normalno živeti, a to podrazumeva prihvatanje minimalnog rizika. Moramo dopustiti detetu da se razvija u skladu sa svojim mogućnostima kroz situacije koje nisu potpuno bezopasne.
Dete se mora suočiti sa preprekama da bi pobedilo i da bi napredovalo. Iz loših iskustava ono može naučiti nešto dobro. Preterana briga škodi detetu. Napredovaće ako od njega očekujemo ono što zaista može postići. Sposobnosti se razvijaju a time i znanje i veština smanjuju rizik od povreda i nemilih događaja. Dopustite detetu da bude aktivno. Kada je dete savladalo neku veštinu, zabrinutost postaje bespredmetna.
Hvalimo dete da bi o sebi lepo mislilo, a kritikujmo njegovo ponašanje (a ne ličnost) ako radi nešto što je nedopustivo”.

(Citat iz knjige “Mala knjiga za velike roditelje”)

“Psihopolis institute” – Novi Sad.

Komentari