alergija

Alergija – dosadna jeste ali da li je opasna?

Alergija je reakcija preosetljivosti imunog sistema organizma na ponovo unošenje strane materije iz okruženja, koje nazivamo alergeni. Alergija može biti izazvana i nizom fizičkih faktora: toplota, hladnoća, sunce, pritisak i dr.

Sklonost nastanku alergije je nasledna, kod osoba sa urođenom sklonošću i stečena, kod pojedinih osoba gde može nastati nakon dugotrajnog kontakta sa alergenima koji se sreću u svakodnevnim životu.

Oko 30% populacije je sklono ovim poremećajima a kod 20% se ona i ispolji. Broj obolelih je u stalnom porastu u svetu i kod nas.

Alergeni su supstancije iz okoline koje nisu štetne, ali mogu dovesti do alergijskih reakcija kod preosetljivih osoba.

Najčešći alergeni su: grinje, polen, ubodi insekata, perut mačke ili dr. životinje, hrana ( kikiriki, jaja, kravlje mleko, soja, plodovi mora..), lekovi, plesan, lateks, aditivi.

Mehanizam nastanka alergija

alergeniKod alergičnih osoba imuni sistem ne prepoznaje određeni alergen i počinje stvarati antitela da se odbrani od njih. U zdravom organizmu antitela ga štite od virusa, bakterija i infekcija. Takva antitela, koja se nazivaju  imunoglobulin E (IgE), vežu se za mastocite koji se nalaze u dubljim slojevima kože, u nosu, očima, plućima i gastrointestinalnom traktu. Mastociti nakon vezivanja antigena oslobađaju medijatore alergijske reakcije. Najznačajniji  među njima je histamin koji dovodi do vazodilatacije, povišene propustljivosti zida krvnih sudova, i svraba, takođe izaziva kontrakciju glatkih mišića i hipesekreciju sluzokoža. Alergijska reakcija može da se dogodi odmah nakon nekoliko minuta  ili nakon par sati pa čak i nakon više dana kod alergije na lekove.

Alergijske reakcije

Simptomi mogu biti opšti (sistemski) ili lokalizovani na organ putem koga su određeni alergeni prodreli u naš organizam. Simptomi alergije mogu biti od blagih, do teških i po život opasnih (u slučaju gušenja, anafilaktičkog šoka i sl.)

Oni se mogu podeliti zavisno od toga na koji organ utiču, a to su:

  • alergija simptomiKoža ( urtikarija ili ekcem) – crvenilo, otok, osip – koprivnjača, ekcemska reakcija i osećaj svraba
  • Oči (alergijski konjuktivitis) –  crvenilo, suzenje, svrab
  • Nos (alergijski rinitis) – kijanje, zapušenost, obilna vodenasta sekrecija, svrab
  • Grlo – osećaj slivanja sekreta, osećaj grabanja, svrab
  • Pluća (Bronhijalna astma) – suvi kašalj, otežano disanje, gušenje
  • Gastrointestinalni sistem – mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, proliv
  • Kardiovaskularni sistem – osećaj malaksalosti, slabost, bledilo, nesvestica

Najčešći alergeni:

Alergeni koji se prenose vazduhom su: grinje, polen, spore plesni, dlaka i perut  životinja. Oni daju simptomi od strane respiratornog trakta: nos, grlo, pluća i oči.

Prehrambeni alergeni se unose hranom: jaja, kravlje mleko, kikiriki, soja, pšenica, plodovi mora ( ribe, školjke), čokolada, jagode, koštunjavi plodovi. Alergija na hranu može izazvati lokalni i opštu alergijsku reakciju uključujući i anafilaksu.

Lekovi kako klasični tako i biljni izazivaju alergijsku reakciju. Alergeni su penicilin, sulfonamidi, salicilati, analgetici, laksativi i dr.

Drugi alergeni – otrov insekata, npr. pčela i osa, ulazi u organizam ubrizgavanjem. Otrov svakog insekta je drugačiji, zato osoba alergična na otrov jednog insekta ne mora biti alergična na otrov drugog. Ubodi insekta mogu izazvati lokalnu alergijsku reakciju koja ponekad traje i do nekoliko dana ili opštu uključujući i anafilaksiju.

Lečenje

alergijaEliminisanje uzročnika i provocirajućih faktora prema istoriji bolesti.

Medikamentozna terapija:

Antihistaminici novije generacije (loratadin). Oni se uzimaju kod svih oblika alergijskih reakcija kao i preventivno pre očekivane nepovoljne koncentracije polena u vazduhu.

Kortikosteroidi sistemski kod jače izražene opšte reakcije organizma, lokalni u obliku krema kod uboda ili ekcema, u obliku kapi kod tegoba vezanih za oči i intranazalno kortikosteroidni sprejevi kod respiratornog sistema.

Prevencija

Prevencija alergijskih oboljenja počinje od najranijeg detinjstva ukljanjanjem iz okoline deteta svih onih štetnih faktora koji mogu doprineti da se alergija ispolji. To su aerozagađenje, pušenje, perjana posteljina, domaće životinje, zatim održavanje higijene stana, što smanjuje količinu prašine. Kod alergije na polene veoma ih je teško izbeći. Koncentracija polena u vazduhu je najmanja ujutro, kada ne duva vetar i posle kiše. Polen se može zadržavati u odeći i kosi. Stan bi trebalo provetravati kada nema vetra. Dobro je ukloniti cveće iz kuće, pogotovo ono koje cveta. Neophodno je uklanjanje korova oko mesta stanovanja, škola, igrališta, fabrika. Poželjno je informisati se preko sredstava informisanja o količini polena u vazduhu i njegovom kretanju kao i vrsti polena.

http://poliklinikaradovic.com/poliklinika Radović

Komentari